УСТАВНОСУДСКО И ЗАКОНСКО УОБЛИЧАВАЊЕ НОРМАТИВНЕ НАДЛЕЖНОСТИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ (Serbian)

Provisions of the Constitution of the Republic of Serbia from 2006 concerning the position of the Autonomous Province of Vojvodina are essentially based on constitutional solutions from 1990 with some differences. Compared to the previous one, the present Constitution contains numerically more norms regulating the position of autonomous provinces (actually the Autonomous Province of Vojvodina being the only autonomous province in the legal system of the Republic of Serbia): regulatory powers have been extended to new social fields, there are constitutional guarantees of property of the autonomous province, types and degree of its incomes, as well as protection of the autonomous province from potential usurpation of its competences by the State and local municipalities. Notwithstanding the formal extension of constitutional guaranties concerning the position of the AP Vojvodina real weight and scope of these constitutional provisions, especially those being a novelty in the legal system of Serbia, might be evaluated only through analysis of the constitutional practice. This paper is going to analyze competences of AP Vojvodina in the field of regulation, law-making. The analysis involves different solutions in laws regulating competences of AP Vojvodina as well as interpretations and standings of the Constitutional Court on the scope and limitations of these regulatory powers. It has been found that laws contain „colorful“ solutions concerning determination of the regulatory powers of the AP Vojvodina, and still, ten years after the enactment of the Constitution, owing to juridical practice and interpretations of the Constitutional Court the AP Vojvodina has practically no right to regulate issues of social life by the regulations of the Provincial Assembly, even though it would be possible in different ways even within current constitutional framework and limits. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Уставом Републике Србије из 2006. године, положај Аутономне Покра- јине Војводине, уз одређена одступања, уређен је на темељима уставних ре- шења из 1990. године. Важећи устав садржи знатно већи број норми које ре- гулишу положај аутономних покрајина (заправо, АП Војводине, као једине ау- тономне покрајине у правном систему Републике Србије): нормативне надлеж- ности проширене су на нове друштвене области, унета су уставна јемства у погледу својине аутономне покрајине, врсте и висине њених прихода, као и за- штите покрајинске аутономије од могуће узурпације надлежности од Републи- ке Србије или јединица локалне самоуправе. Без обзира на формално проширење уставних гаранција у вези с положајем АП Војводине, стварни значај и домашај уставних норми, нарочито оних које представљају новину у правном систему, можемо оценити тек путем анализе уставноправне праксе. У овом раду дата је анализа надлежности АП Војводине у области правног нормирања. Анализа обухвата различита решења у законима којима су утврђене надлежности АП Војводине за уређивање појединих питања, као и схватања, тумачења и ставо- ве Уставног суда Републике Србије о оквирима и ограничењима тих норматив- них надлежности. Када је реч о законском одређивању нормативне надлеж- ности АП Војводине, може се констатовати да постоји шаренило решења, те да су ‒ упркос чињеници да је у оквирима важећег Устава на различите начине могуће остваривање права АП Војводине да скупштинским актима уреди поједина питања друштвеног живота ‒ законодавна пракса и схватање Уставног суда Републике Србије довели до тога да, након десет година од доношења Устава, то право готово да и не постоји. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Anali Pravnog Fakulteta u Beogradu is the property of University of Belgrade, Faculty of Law and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)