БЕОГРАДСКA МИТРОПОЛИJA У ЗАКУПУ ФАНАРИОТА (1739-1756). (Serbian)

The article delves into a little-known but significant event in the history of the Belgrade Metropolitanate. It describes a unique case in Ottoman administrative practice, where the income of the Orthodox Church diocese was leased to secular individuals. After the conclusion of the Austrian-Ottoman War of 1737-1739, the practice of leasing the Belgrade Metropolitanate’s revenues to the metropolitan, as had been the norm for centuries in the Ottoman Empire, was replaced by the leasing of the income to the chief dragoman of the Porte, Alexander Ghika. Upon his death in 1740, the lease was transferred to a new chief dragoman, John Theodore Kallimaki, who subsequently renounced this right in favor of the Patriarch of Ipek (Peć), Johnnicius Caradja (1739-1747). From November 1741 until his retirement from the position of the Patriarch of Peć, Johnnicius Caradja used the income of the Belgrade Metropolitanate to settle the obligations of the Patriarchate of Peć to the state. Even after stepping down from the throne of the Serbian Orthodox Church, he continued to collect this money. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

У чланку се приказују до сада непознате чињенице из историје Београдске митрополије у XVIII веку. После завршетка Аустријско-османског рата 1737-1739. право на уживање црквених прихода у овој епархији нису добили надлежни јерарси, Софроније Андрејевић (1739-1745) и Викентије Стефановић (1746-1756), што би било у складу с тадашњом административном праксом у Османском царству, већ тројица фанариотских првака из Цариграда. Закуп ових прихода најпре је додељен драгоману Високе порте Александру Гики. После његове смрти (1740) пренесен је на новог драгомана, Јaнакија (Јаниса) Теодора Калимакија, а потом на пећког патријарха Јоаникија Караџу (1739-1747). Од новембра 1741. патријарх Јоаникије је приходе из Београдске епархије користио за измиривање обавеза Пећке патријаршије према држави, али је овим новцем наставио да се служи и после повлачења с престола Српске православне цркве. Стављање Српске патријаршије и београдских митрополита под контролу фанариотских првака 1739. године, био је, по свој прилици, део ширег политичког програма, којим су османске власти настојале да сузбију хабзбуршки и руски утицај у својим пограничним областима. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Proceedings of Matica Srpska for History / Zbornik Matice Srpske za Istoriju is the property of Matica srpska and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)